Himna
Pročitaj mi

Ujedinjenjem u Kraljevinu SHS decembra 1918. postavilo se i pitanje korišćenja državne himne u svečanim prilikama. Iako nije bilo zakona o himni, spojene su narodne himne sva tri južnoslovenska plemena i obrazovana himna Kraljevine SHS/Jugoslavije. Pevani su stihovi Bože pravde, zatim stihovi Lijepa naša domovina i potom Naprej, zastava Slave, sve sa prvim i poslednjim strofama.


Narodne himne

Srpska

Hrvatska Slovenačka

Bože pravde, ti što spase
Od propasti dosad nas,
Čuj i odsad naše glase
I odsad nam budi spas!
Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti srpske brod;
Bože, spasi, Bože hrani
Srpskog kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba –
Novu sreću, Bože, daj!
Kraljevinu srpsku brani,
–Petvekovne borbe plod –
Kralj' Al'ksandra, Bože, hrani,
Moli ti se srpski rod!

Lijepa naša domovina,
Oj, junačka zemljo mila,
Stare slave djedovina,
Da bi vazda česna bila!
Mila kano si nam slavna,
Mila si nam ti jedina;
Mila, kuda si nam ravna,
Mila, kuda si planina.

Teci, Savo, Dravo, teci,
Nit ti Dunaj silu gubi;
Kud li šumiš, sv'jetu reci,
Da svoj narod Hrvat ljubi!
Dok mu njive sunce grije,
Dok mu hrašće bura vije,
Dok mu tijelo grob sakrije,
Dok mu živo srce bije.

Naprej zastava Slave,
Na boj junaška kri,
Za blagor očetnjave
Naj puška govori.
Z orožjem in desnico
Nesemo vragu grom,
Zapisat v kri pravico,
Ki terja jo naš dom.

Draga mati je prosila,
Roke okol' vrata vila;
Plakala je moja mila:
"Tu ostani, ljubi moj".

Zbogom mati, ljubca zdrava,
Mati mi je očetnjava,
Ljub'ca moja čast in slava,
Hajd'mo, najd'mo zanje u boj.

Sve tri narodne himne nastale su u XIX veku u vreme romantizma i nacionalnog poleta.

Prva od njih bila je hrvatska pesma Lijepa naša domovino koju je napisao Antun Mihanović (1796–1861), konzul i književnik. Štampana je u listu "Danica" Ljudevita Gaja 1835, a na te reči muziku je 1846. komponovao Srbin iz Vinkovaca Josif Runjanin (1821–1878), oficir i muzičar. Tek za vreme izložbi Hrvatsko-slavonskog gospodarskog društva u Zagrebu 1891, gde su izvođene svečane pesme, publici se najviše dopala "Lijepa naša domovina" koja je u narednim godinama pevana na svim većim proslavama i praznicima u Hrvatskoj i tako je prerasla u narodnu himnu.

Pogledajte note himne Bože pravdeU vreme narodnog preporoda u Habzburškoj monarhiji i pada Meternihovog režima, Martin Davorin Jenko (1835–1914), zajedno sa buntovnički raspoloženim zemljakom i prezimenjakom, pesnikom Simonom, komponovao je 1860. u Beču muziku za pesmu "Naprej, zastava Slave!" koja je brzo prihvaćena kod slovenačkog naroda i postala narodna himna.

Iako je "Bože pravde" kao rodoljubiva pesma nastala poslednja u odnosu na sve tri narodne himne, postala je prva nacionalna i državna himna kada je Srbija proglašena kraljevinom, februara 1882. Deset godina ranije, prilikom proslave punoletstva kneza Milana Obrenovića i njegovog stupanja na presto Srbije, 10. avgusta 1872. održan je komad s pevanjem "Markova sablja". U okviru predstave otpevana je pesma "Bože pravde" koju je napisao Jovan Đorđević (1826–1900), književnik, dramaturg, upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Muziku za nju komponovao je kompozitor Davorin Jenko, Slovenac koji je u drugoj polovini XIX veka živeo i radio u Srbiji. Pesma se dopala knezu Milanu i prisutnima te je iskorišćena prilikom proglašenja Kneževine Srbije za Kraljevinu Srbiju i kneza Milana za kralja februara 1882. Od toga dana pesma "Bože pravde" izvođena je u svečanim i prazničnim prilikama kao zvanična himna Srbije. Uz manje izmene, pesma je nadživela brojne dinastičke i društvene promene u Srbiji, pa se i danas izvodi kao himna Republike Srbije.

Prvobitna verzija pesme glasi:

 

Bože pravde

Bože pravde, ti što spase
Od propasti dosad nas,
Čuj i odsad naše glase
I odsad nam budi spas!

Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani,
Srpskog kralja, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
Na svak dičan, slavni rad:
Sloga biće poraz vragu,
A najjači Srpstvu grad!

Nek na Srpstva blista grani
Bratske sloge zlatan plod,
Bože, spasi, Bože, hrani,
Srpskog kralja, srpski rod!

Nek na srpsko vedro čelo
Tvog ne padne gneva grom,
Blagoslovi Srbu selo,
Polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,
K pobedi mu vodi hod,
Bože, spasi, Bože, hrani
Srpskog kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba,
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba –
Novu sreću, Bože, daj!

Kraljevinu srpsku brani,
Petvekovne borbe plod,
Srpskog kralja, Bože, hrani,
Moli ti se srpski rod!

Nestankom Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu 1941. sa istorijske pozornice nestala je i modifikovana nacionalna srpsko-hrvatsko-slovenačka himna. U jeku Drugog svetskog rata i stvaranja nove Demokratske Federativne Jugoslavije, sa proklamovanom ravnopravnošću južnoslovenskih naroda zaživela je pesma "Hej Sloveni" kao privremena himna.

Pogledajte note himne Hej SlaveniPesmu "Hej Sloveni" napisao je u Pragu 1834, u vreme panslavističkog pokreta, Samuel-Samo Tomašik, Slovak po nacionalnosti. Pesmi je dao naziv "Hej Slovaci" i napisao je da se ona peva na melodiju poljske pesme Jeszcze Polska nie zginela. Kasnije je promenio ime pesme i posvetio je svim Slovenima. Tomašikova pesma brzo se proširila i postala pesma nacionalnog poziva na jedinstvo u svim slovenskim zemljama. Kod većine slovenskih naroda doživela je brojne jezičke transformacije. Pevana je kao himna još na panslovenskom kongresu u Pragu 1848, na kojem se delegat Vatroslav Lisinski izjasnio kao prvi Jugosloven.

Pesmu su sa jugoslovenskih prostora prvi prihvatili Slovenci još 1848. i pevali je kao "Hej Slovenci". Objavljena je u jugoslovenskoj štampi u vreme stvaranja zajedničke države 1918, a najintenzivnije je proživela kao jugoslovenska himna u periodu narodnooslobodilačkog rata 1941–1945, pa sve do raspada Jugoslavije.

Stara sveslovenska pesma "Hej Sloveni" ponovo se rodila kada je izvedena na otvaranju Prvog zasedanja AVNOJ-a 26. novembra 1942. u Bihaću, na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29/30. novembra 1943. u Jajcu, pri dolasku Tita na Vis. U tek oslobođenoj zemlji, na Ustavotvornoj skupštini 29. novembra 1945, kada je Jugoslavija proglašena za republiku, svirana je u "najsvečanijem trenutku" i svi narodni poslanici ustali su i zapevali ovu himnu. Tako je pesma "Hej Sloveni" prihvaćena kao privremena himna.


Hej Sloveni

Hej, Sloveni, jošte živi
Duh naših dedova,
Dok za narod srce bije
njihovih sinova.

Živi, živi duh slovenski,
Živeće vekov'ma!
Zalud preti ponor pakla,
Zalud vatra groma!


Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese,
Stena puca, dub se lama,
Zemlja nek se trese!

Mi stojimo postojano
Kano klisurine,
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!

Zbog nedostataka u pesmi "Hej Sloveni", već početkom 1946. raspisan je konkurs za tekst nove jugoslovenske himne. Međutim, konkurs nije uspeo zbog nemogućnosti da se usklade reči pesme "Himna FNRJ" od Čedomira Minderovića sa muzikom koju su komponovali poznati jugoslovenski kompozitori. Novi pokušaj stvaranja jugoslovenske himne 1959. bio je zajednički rad Mire Alečković i Nikole Hercigonje. Na osnovu njegove kompozicije "Novoj Jugoslaviji" iz 1948. nastala je Svečana pesma prepoznatljiva po prvom stihu refrena "Jugoslavijo, borba te rodila". Ona je 19. aprila 1959. izvedena na svečanoj priredbi u Beogradu povodom 40-godišnjice KPJ. Činilo se da je pronađena prava himna, pa je Saveznom odboru SSRNJ predložena za državnu himnu. Međutim, iako ne javno, predstavnici hrvatskog rukovodstva iz 60-ih godina ocenili su pesmu suviše unitarističkom (naziv Jugoslavija pominje se čak četiri puta, neprestano se insistira na njenom jačanju, "miriše" imperijalistički itd.). Pesnikinja Mira Alečković je odbila da promeni refren ove pesme, pa je "Hej Sloveni" ostala himna Jugoslavije.

Na inicijativu Edvarda Kardelja, Aleksandar Obradović je prilagodio drugi stav Pete Betovenove simfonije za himnu Jugoslavije i ta pesma je izvedena na Dan Republike 1963. u Beogradu, ali ni taj pokušaj nije prihvaćen. Usledili su treći i četvrti konkursi, 1968. i 1973/74. godine, na kojima je prihvaćena melodija Svečane pesme makedonskog kompozitora Takija Hrisika, ali nisu pronađene prave reči za nju zbog čega su i ovi konkursi propali. Poslednjim konkursom za himnu bilo je predviđeno da se usvojena kompozicija himne izvede na 40-godišnjicu socijalističke Jugoslavije 29. novembra 1985. u Beogradu. Međutim, kao i prethodni, i ovaj konkurs ostao je bez odluke o izboru himne.

Tako je, sve vreme od 1945. kao privremena opstala himna "Hej Sloveni". Ustavom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 21. januara 1974. prvi put se spominje postojanje himne u članu 8, ali bez njenog naziva. Zakonom o upotrebi grba, zastave i himne SFRJ od 22. aprila 1977. formalno je uređen status himne "Hej Sloveni" kada je ozvaničena njena privremena upotreba dok Skupština SFRJ ne utvrdi novu himnu. Usvojenom zakonskom odredbom, IX amandmanom iz 1988. na Ustav iz 1974, himna "Hej Sloveni" proglašena je za zvaničnu himnu SFR Jugoslavije. Ponovo se pojavljuje u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992. kada je već došlo do secesije jugoslovenskih republika. Ipak, kao takva opstala je po inerciji do proglašenja Ustava Republike Srbije.

© Arhiv Jugoslavije 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS