Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 28. јун 1921 (Видовдански устав)
Прочитај ми

Насловна страна Видовданског уставаУставотворна скупштина изгласала је Устав незнатном, простом већином од 223 гласа, против је гласало 35, а 158 посланика је било одсутно. Приликом усвајања Устава испољила се дубока подељеност политичких странака у гледиштима на основна питања државног уређења и облика владавине.

Потписници Видовданског уставаУстав је дефинисао државу као уставну, парламентарну и наследну монархију. Прописао је изглед грба, заставе и назив службеног језика који је био српско-хрватско-словеначки. У имену државе, њеним спољним обележјима (грб, застава), називу службеног језика дошло је до изражаја схватање о "троименом" народу.

Устав није признао племство, титуле, "нити икаква преимућства по рођењу". Зајемчио је личну и слободу вере, савести и штампе, право удруживања, збора и договора. Забранио је зеленаштво, укинуо феудалне односе и даном ослобођења од туђинске власти кметови су постали, без одштете, власници државне земље.

Народна скупштина је била једнодомна и сачињавали су је посланици које је народ бирао непосредно тајним гласањем. Бирачко право добио је сваки мушкарац који је навршио 21 годину живота.

Потписници Видовданског уставаИако је Устав почивао на подели власти, краљ је учествовао у сва три облика власти. Законодавну власт вршили су парламент и шеф државе који је сазивао Народну скупштину на редовна или ванредна заседања, имао права да је распусти, потврђивао законе које је она доносила. Краљ је вршио управну власт преко министара. Именовао је председника и чланове владе која је била одговорна њему и Народној скупштини. Судску власт вршили су судови, а њихове пресуде изрицане су и извршаване у име краља.

Потписници Видовданског уставаУстав је прописао централистичко уређење. Административни централизам произилазио је из националног унитаризма, односно схватања о народном јединству. Највиши правни акт је предвидео да се управа у Краљевини СХС врши по областима, окрузима, срезовима и општинама. Одредио је да се области формирају на основу природних, социјалних и економских прилика, а могле су имати највише 800.000 становника. Установљена је месна, општинска, среска и обласна самоуправа. Органи обласне управе били су обласна скупштина и обласни одбор. Државна управна власт вршила је надзор над пословима самоуправних власти преко обласног великог жупана, кога је постављао краљ, и посебних стручних органа.

На основу Уредбе о подели на области од 26. априла 1922. Краљевина СХС подељена је на 33 области, по географском, социјалном, економском, али и етничком и историјском начелу.

 

USTAV KRALJEVINE SHS 1921 Преузмите овај документ у pdf формату, (962.25 kB)

 

Списак конститутивних аката

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS