Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, 21. фебруар 1974.
Прочитај ми

Устав је проглашен на седници Већа народа Савезне скупштине. Решења усвојена амандманима 1967, 1968. и 1971. унета су у нови Устав. Први пут је у највишем правном акту државе наведено да СФРЈ има химну, али није дат њен назив.

Уведен је консензус република и покрајина приликом одлучивања, укључујући и промену устава. Легализовано је право на самоопредељење и отцепљење, али је остало нејасно да ли су носиоци тога права народи или републике. Друштвена својина проглашена је основним обележјем економског система. Уведен је делегатски систем као основа из које израстају скупштине свих друштвено-политичких и интересних заједница као и органи друштвеног самоуправљања.

Будући да је амандманима спроведена темељна реформа федерације, Устав из 1974. у погледу утврђивања карактера и садржаја функција и односа у савезној држави није донео битне измене. До промена је углавном дошло у организацији федерације. Уместо дотадашњих пет већа Скупштину СФРЈ су сачињавали Савезно веће и Веће република и покрајина. Јосип Броз Тито постао је председник "без ограничења трајања мандата". Чланове СИВ-а бирала су оба већа Скупштине СФРЈ водећи рачуна о равноправној заступљености република и одговарајућој заступљености аутономних покрајина.

Устав је исцрпније и јасније дефинисао самоуправне интересне заједнице као релативно нов облик самоуправног повезивања. Установљена је обавеза конституисања месних заједница као основног облика самоуправног организовања радних људи и грађана на локалном нивоу. У Уставу је наглашена и разрађена друштвена заштита самоуправних права и друштвене својине и утврђени органи који остварују ту заштиту уносећи у ову област и неке значајне новине. Уведен је друштвени правобранилац самоуправљања као самостални орган који је покретао поступак за заштиту самоуправних права радних људи и друштвене својине.

 

Списак конститутивних аката

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS