Устав Федеративне Народне Републике Југославије, 31. јануар 1946.
Прочитај ми

Насловна страна устава ФНРЈ из 1946.Први Устав ФНРЈ једногласно је проглашен на заједничкој седници оба дома Уставотворне скупштине. Рађен је по угледу на Устав СССР-а из 1936 (Стаљинов устав). То се нарочито односи на део о улози и овлашћењу извршних органа власти. Југославија је дефинисана као "савезна народна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су на основу права на самоопредељење укључујући право на одцепљење изразили своју вољу да живе заједно у федеративној држави" коју је сачињавало шест република с тим што је Србија у свом саставу имала Аутономну покрајину Војводину и Аутономну Косовско-метохијску област. Иако је била организована на федеративном принципу, нова социјалистичка Југославија је у почетној фази развитка имала обележје централизоване федерације које се огледало у подељености надлежности између савезне државе и република са изразитом превлашћу федералних органа.

Погледајте последњу страницу Устава ФНРЈ из 1946.Уставом је прописан изглед грба и заставе. Регулисана су основна права народа и република које су добиле уставе. Одређено је да територијално разграничење између република врши Народна скупштина ФНРЈ и републичке границе нису се могле мењати без њиховог пристанка. Националним мањинама загарантовани су право и заштита културног развитка и слобода употребе језика.

Својина је била државна, задружна или приватна. Међутим, приватна својина могла је бити ограничена или експрописана ако је то тражио "општи интерес". Одређено је да "земља припада онима који је обрађују". Грађани који су навршили 18 година имали су право да бирају и да буду бирани у све органе државне власти. Зајамчена је слобода савести и вероисповести. Црква је одвојена од државе. Загарантована је слобода штампе, говора, удруживања, зборова, јавних скупова и манифестација. Школа је одвојена од цркве и основна настава је била обавезна и бесплатна.

Потписници Устава ФНРЈ из 1946.Уставом је регулисана надлежност ФНРЈ и највиших савезних органа. Народна скупштина ФНРЈ је била врховни орган државне власти и сачињавала су је два дома – Савезно веће и Веће народа. Президијум Народне скупштине, а пре њега Председништво Уставотворне скупштине, остваривао је функцију колективног шефа државе. Састојао се од председника, шест потпредседника, секретара и највише 30 чланова.

Највиши извршни и управни орган државне власти била је Влада ФНРЈ, коју су сачињавали председник, потпредседници, министри, председник савезне планске комисије и председник савезне контролне комисије. Министарства су била опште савезна и савезно републиканска. При влади су постојали комитети за просвету, културу, народно здравље и социјално старање ради општег руковођења у тим гранама државне управе. Уставом су одређени органи власти народних република, аутономне покрајне и аутономне области, административно-територијалних јединица: села, срезова, градских рејона, градова, округа и области.

Органи правосуђа били су Врховни суд ФНРЈ, врховни судови република и аутономне покрајине, окружни и срески судови.

УСТАВ ФНРЈ 1946. Преузмите овај документ у pdf формату (523.00 kB)

 

Списак конститутивних аката

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS