Већници су у Јајцу донели Декларацију у којој су констатовали: да је у току народноослободилачке борбе створен нов однос снага који мора бити изражен на одговарајући начин у управном и државном вођству; да су скршени остаци великосрпске хегемонистичке политике и створени материјални, политички и морални услови за будућу братску, демократску, федеративну заједницу југословенских народа, који траже од савезника да признају њихову борбу против окупатора и слободну демократску вољу; да органи народне власти треба да буду признати и поштовани у иностранству; да се југословенској "влади" у иностранству одузме право да представља југословенске народе и према краљу и монархији предузму мере које одговарају њиховом односу према народноослободилачкој борби; изразили су топла осећања према СССР-у, Великој Британији и САД, као и осећања дивљења и признања за херојску борбу и славне победе Црвене армије и савезничких снага над фашистичким освајачем; захвалили се на првој помоћи у ратном материјалу, опреми и храни која је народима Југославије указана од стране савезника; прихватили су и поздравили одлуке Московске конференције.

После изнетих констатација донети су закључци на основу којих су формулисане одлуке. АВНОЈ се конституисао у врховно, законодавно и извршно представничко тело, као врховни представник суверенитета народа и државе Југославије. Донео је неколико одлука од којих су три конститутивног карактера: Одлуку о врховном законодавном и извршном народном представничком телу Југославије и Националном комитету ослобођења Југославије као привременим органима врховне народне власти у Југославији за време народноослободилачког рата; Одлуку о одузимању права законите владе Југославије тзв. југословенској влади у иностранству и о забрани повратка у земљу краљу Петру ИИ Карађорђевићу; Одлуку о изградњи Југославије на федеративном принципу.

Одлукама АВНОЈ-а основани су врховни државни органи нове Југославије. Изабрано је Председништво АВНОЈ-а које су сачињавали председник, пет потпредседника, два секретара и 55 чланова. Председништво АВНОЈ-а је донело Одлуку о именовању НКОЈ-а, као органа са свим обележјима владе, преко које је АВНОЈ остваривао своју извршну функцију.

Одлуке Другог заседања АВНОЈ-а имају уставни карактер. Тим одлукама прекинут је унутрашњи континуитет са Краљевином Југославијом јер оне не црпе своју снагу из Устава Краљевине Југославије од 1931, али није прекинут међународно правни континуитет Југославије као субјекта међународног права. Монархија није укинута, али је "правно суспендована".

ДЕКЛАРАЦИЈА II ЗАСЕДАЊА АВНОЈ-А , (544.29 kB)

ОДЛУКЕ АВНОЈ-А , (1.03 МB)

ОДЛУКЕ ПРЕДСЕДНИШТВА АВНОЈ-А , (427.48 kB)

Списак конститутивних аката