Aмандмани на Устав СФРЈ из 1963. године
Прочитај ми

Битне промене у структури федерације почеле су Уставним амандманима 1967. и 1968, а целовит облик попримиле 1971. године. Амандмани су означили почетак конкретне примене ставова Осмог конгреса СКЈ који је одржан од 7. до 13. децембра 1964. године. На њему је први пут после Другог светског рата, јавно "отворено" национално питање, покренуто питање економских узрока националних неравноправности, успостављена веза бирократског централизма, "великодржавног хегемонизма" и национализма. Фактички је отворен процес мењања односа између савезне државе и република који је довео до темељног преображаја федерације. Југославија је изграђивана као "федерација равнотеже". Монолитни друштвени и политички живот уступао је место "самоуправном федерализму". Републичке елите почеле су размишљати о Југославији као о "транзитној" творевини. Административне границе република (некадашње "жилице у мермеру") постајале су границе самосталних држава. Југословенска држава све више је била федерација која "федерира".

Амандмани су ослабили и ограничили самосталност федерације и ставили је под надзор републичких и покрајинских структура. Ојачане су републике и аутономне покрајине. Републике као друштвено-политичке заједнице су третиране као националне државе. Проширен је статус аутономних покрајина и "суверена права" почела су се остваривати и у покрајинама. Добијена је "федерација на два нивоа". Положај и статус Србије и аутономних покрајина у федерацији су у суштини изједначени. Уставне одредбе о томе да су социјалистичке аутономне покрајине саставни део СР Србије биле су декларативне зато што су оне у њој имале статус "територијалне и суверене друштвено-политичке аутономије".

Уставно мењање федерације започело је Амандманима I-VI које је 18. априла 1967. усвојило Савезно веће. Поново је уведено Веће народа као опште надлежно веће у Савезној скупштини. Извршене су промене у саставу СИВ-а и положају савезних органа управе.

Амандманима VII-XIX, донесеним 26. децембра 1968, промењен је назив Аутономна Покрајина Косово и Метохија у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово. Покрајине су добиле право да доносе сопствене уставне законе.

Уставни амандмани потпуније су изразили аутономну покрајину као ширу друштвено-политичку заједницу у саставу Србије са самосталним правима и одговорностима. Аутономне покрајине су добиле статус конститутивног елемента федерације иако нису имале карактер федералних јединица као републике. Амандманима је утврђено да покрајине имају Врховни суд и друге правосудне органе. Гарантован је територијални интегритет покрајина чије су се границе могле мењати само уз сагласност њихових скупштина. Уместо националне мањине уведен је појам народност и загарантована је њихова равноправност са народима Југославије.

Амандмани XX-XLII, усвојени 30. јуна 1971, популарно су названи "раднички" зато што су целовито изразили положај радног човека у удруженом раду. По њима радни људи су у основној организацији удруженог рада стицали право на функцију и средства друштвене репродукције. Функције федерације су битно смањене у области инвестиција и законодавства. Федерација је одређене функције остваривала као заједнички интерес свих народа и народности Југославије, а неке само на основу усаглашених ставова република и аутономних покрајина.

Према амандманима југословенска савезна држава је дефинисана као "државна заједница добровољно уједињених народа и њихових социјалистичких република као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова које су у саставу Социјалистичке Републике Србије, заснована на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и грађана и равноправних народа и народности".

Уведене су промене у институцијама федерације и поред председника републике установљено је Председништво СФРЈ као колективни шеф државе и носилац законодавне и политичке иницијативе. Јосип Броз Тито био је председник републике и председник Председништва СФРЈ. Знатно су измењени положај и улога СИВ-а и савезних органа управе. Органи федерације образовани су на бази паритета.

Поред Југословенске народне армије, као оружана снага СФРЈ уведена је и територијална одбрана. То ће имати далекосежне последице приликом распада Југославије.

 

Списак конститутивних аката

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS