Дан Архива Југославије, 69-ти по реду, обележен је у Архиву Југославије отварањем изложбе докумената ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР И СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ. Присутнима се, у својству домаћина, прво обратио директор Архива Југославије, др Милан Терзић, говорећи о резултатима оствареним у протеклих годину дана, поменувши десет изложби које је приредио Архив, већ објављене часопис и водич за фондове културе и науке, као и припремљена издања водича за фондове правосуђа и Ћоровићевог текста о односима Србије и Аустроугарске на енглеском језику, који ускоро излазе из штампе, као и зборницима докумената Живка Аврамовског за међуратни период "Немци о Краљевини Југославији". Указао је на значај архивских фондова архива Југославије (40-дужних километара архивске грађе за период 1918-2006) који је током године претраживало 650-истраживача из земље и иностранства и који су прегледале преко 10.000 архивских кутија. Нагласио је да се без фондова Архива Југославије не може разумети југословенска, балканска, европска, као и светска историја 20-века.
Дану Архива посвећена је изложба ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР И СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ у циљу да се укаже на стварање југословенске државе: "На историчарима није да суде да ли је нешто требало радити или не, већ да кажу како је та држава настала, каква је била и прикажу период њеног трајања.". Реч је о држави које више нема, али да је прилика да - из заједничког пређеног пута, узмемо позитивна искуства тог периода. Терзић је нагласио да је управо у два случаја (прва Југославија краља Александра и друга Југославија Ј.Б.Тита) бивши југословенски простор био субјекат у међународним односима. На почетку свог обраћања, министар културе и информисања господин Владан Вукосављевић рекао је да би на назив изложбе "стварање југословенске државе" већина имала позитивнију асоцијацију на Титову него на Александрову Југославију, уочивши у томе историјску неправду, уврежену у колективној свести незанемарљивог броја данашњих становника наше земље. Господин Вукосављевић је приметио и да је Комунистичка партија, још за време трајања Краљевине, лик Краља ујединитеља изобличила као лик крајњег негативца.
Подсећајући на трагични и прекретнички период стварања југословенске државе, од којег нас дели читав век, министар Вукосављевић је рекао да се "од свих идеолошких обмана и подметања, историјска наука брани документима, чињеницама, критиком извора. Отуда је грађа коју чува и даје на коришћење Архив Југославије незаменљив ослонац за стварање потпуније и утемељеније слике о периоду који је довео до државног пројекта што нас је превише коштао и данас узбуркава духове". Описујући југословенску државу као време у ком су други народи развијали своје раније нестечене посебности, а српски народ раслабљивао свој вековима стицан морални и културни капитал, господин Вукосављевић је рекао да је четворогодишњи период представљен документима на изложби "умногоме одредио путању нашег народа и наших земаља, као и многе будуће заплете и трагичне расплете". "И данас је код нас, поред свих ужасних искустава током протеклог века, међу Србима остало највише те ширине и највише самонегирања – а то је појава над којом се морамо озбиљно замислити", апеловао је министар.
Поменувши да изложбу чине фотографије, историјске карте, телеграми, прокламације и декларације, меморандуми, заповести и службене забелешке, као и написи из тадашње српске и иностране штампе, прогласио је изложбу отвореном и позвао публику да је погледа.
Аутор изложбе и двојезичног српско-енглеског каталога који прати изложбу је Митар Тодоровић.
Изложба ће за посетиоце бити отворена сваког радног дана до 31. марта 2019. године.
ФОТОГРАФИЈЕ СА ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ У БЕОГРАДУ
|
