Век постојања и рада дипломатског архива обележен је отварањем изложбе докумената Сто година савременог дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије, 16. децембра 2019. године у Архиву Југославије.
Присутнима се, у својству домаћина, прво обратио директор Архива Југославије, др Милан Терзић, рекавши да је изложба приређена сарадњом колега из Министарства спољних послова Републике Србије и Архива Југославије, уз коришћење докумената од изузетног значаја за Србију и Југославију. Напоменуо је да је дипломатска грађа делила судбину наших простора, да су документа из периода Краљевине Југославије и социјалистичке Југославије незаобилазна за разумевање историје 20. века. Документа створена радом Министарства спољних послова до 1945. године већ су похрањена у Архиву Југославије, а међу њима и материјали о Војиславу Јовановићу Марамбоу, који се посветио чувању архивске
грађе као први руководилац Главне архиве, односно Архивског одељења Министарства, кроз које су прошла и имена као што су Иво Андрић, Милош Црњански, Коча Поповић. Из њихових извештаја о раду посланстава у којима су службовали, који се налазе у грађи, може се схватити да је дипломатија оквир између реалног и могућег.
На почетку свог обраћања, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић, рекао је да се у архивама чува прошлост и да управо однос према њој у великој мери одређује и нашу будућност, да је Дипломатски архив делио судбину српског народа, али и југословенске државе у двадесетом веку и да је савремени Дипломатски архив ризница историје.
Документи који се чувају у Министарству спољних послова укључују и неке од дипломатских аката и међународних уговора чврсто уграђених у саме темеље међународног поретка 20. века. Истакао је да се као датум формирања модерног Дипломатског архива узима 5. мај 1919. године, када је донета Уредба о организацији Министарства иностраних дела и дипломатских заступништава и конзулата Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је установљена Главна архива, која је у свом саставу имала Документацију и Библиотеку. Kао Главни архивар, а касније и начелник Историјског одељења у Министарству иностраних дела Kраљевне СХС, др Војислав Јовановић Марамбо са сарадницима је предано радио на сређивању обимне архивске грађе. Захваљујући његовом труду и упорности реституцијом је из Беча враћена велика количина грађе која је за време Првог светског рата била опљачкана и однета. Посебно је значајан његов рад на изради закона о архивама и правилницима о коришћењу грађе и истраживачком раду у Историјском одељењу. Нажалост, рад Историјског одељења на готово пуне четири године поново је прекинуо Други светски рат. Трагедија која је задесила архивску грађу Министарства током Првог светског рата, поновила се и за време окупације. Архиве српског и југословенског Министарства иностраних послова претрпеле су огромну штету – многе важне архивалије потпуно су уништене у ратним разарањима, док су друге, које је та судбина мимоишла, отете. Тако је један од првих приоритета послератне обнове рада Дипломатског архива био прикупљање и реституција украдених архивалија о чему сведоче и изложени документи.
Изложбу којом је представљен Архив Министарства спољних послова кроз време, чине документа о његовој организацији и раду у периоду до и након 1945. године, о њиховом сређивању, обради, чувању и смештају, као и о истраживању архивске грађе. У витринама се могу видети четири уговора из Збирке међународних уговора, укључујући и најстарији међу њима, Уговор о савезу између Србије и Румуније из 1868. године, који су конзервирани и дигитализовани захваљујући сарадњи Министарства спољних послова са Народном библиотеком Србије.
На крају излагања господин министар се посебно захвалио Архиву Југославије који је помогао у организовању ове изложбе, а у коме се чува архивска грађа Министарства иностраних дела Kраљевине СХС и Југославије од 1918-1945. године, и са којим Дипломатски архив већ годинама сарађује у организацији изложби и других догађаја посвећених успостављању билатералних односа с другим државама. Потом је прогласио изложбу отвореном.
Приређивачи изложбе и двојезичног српско-енглеског каталога који прати изложбу су Драган Теодосић, Зорица Аврамовић-Живковић, Ранка Рађеновић, Јасенка Јанковић и Ранко Марковић .
Изложба ће за посетиоце бити отворена сваког радног дана, од 9-16 часова, до 17. јануара 2020. године.

ФОТОГРАФИЈЕ СА ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ У БЕОГРАДУ