Из штампе је изашла трећа књига едиције Извори за историју међународних односа - 1930–1940, Извештаји Министарства иностраних послова Краљевине Југославије за 1932. годину који обухватају месечне извештаје од јануара до децембра 1932. Политичка, економска, привредна догађања у појединим земљама, испреплетаност политичких и економских веза, праћени су у 23 земље Европе и САД, рад Савета, Скупштине и комисија Друштва народа, међународних конференција и других међународних организација. Извештаји југословенских посланика, који су упућивани сваког месеца у МИП КЈ, у целости си или у деловима инкорпорирани у кумулативне Извештаје МИП-а КЈ за 1932. годину.
У току 1932. године југословенска дипломатија учествовала је у свим важнијим догађајима у Европи: међународним конференцијама, радним телима Друштва народа, па су и делови Извештаја, који се односи на њихов рад опширно дати. За праћење политичких и економских догађања и учешће Краљевине Југославије у њима, током 1932. године, важно је поменути да су током 1932. министри иностраних послова били др Војислав Маринковић, а затим (од почетка јула 1932) у влади др Милан Сршкић др Богољуб Јевтић.
Краљевину Југославију, 1932. године, представљали су у иностранству (као посланици), позната имена југословенске дипломатије, културни и јавни радници. Из Рима извештаје је слао посланик Милан Ракић, Будимпеште Јован Дучић, Атине Хошко Христић, Прага Првислав Грисогоно, Брисела Петар П. Пешић, Букурешта  Бошко Чолак Антић, Лондона Ђорђе Ђурић и Божидар Пурић као отправник послова, Вашингтона др Леонид Питамиц, Варшаве Бранко Лазаревић који је имао акредитацију и за Финску, Естонију и Летонију, и друге познате личности.
Краљевина Југославија није имала дипломатске односе са СССР-ом па су у Министарству иностраних послова Краљевине Југославије писани извештаји о СССР на основу совјетске штампе и других извора. Учешће СССР у међународним токовима 1932. године и  министра иностраних послова Максима  Литвинова, праћено је и у деловима Извештаја из осталих земаља, пре свега Пољске и балтичких земаља а у вези потписивања Пакта о узајамном ненападању, и о покушајима  да се тај пакт потпише и са Румунијом.
За рад на критичком апарату, коришћена је методологија и искуство рада на прве две књиге. Коришћена је архивска грађа фондова и збирки Архива Србије и Црне Горе, литература објављена 2008. године, дигитализовано издање дневног листа Политике за 1932. годину, страна штампа и неколико интернет издања.   
Током 1932 године, економска криза захватила је све земље Европе и Америку. С тога није ни чудо да се у извештајима из појединих земаља првенствено презентују и описује привредно и економско стање, као и дипломатска активност влада, да преко Друштва народа обезбеде финансијску помоћ. Читаоци и истраживачи су у могућности да, преко основног текста и напомена, сагледају напоре влада и њихове дипломатије да се до зајмова и финансијске помоћи дође. Тако, пратећи сваку земљу понаособ, током целе 1932. године, може се закључити: колико је која земља тражила новца и условима под којим је Финансијки комитет Друштва народа одобравао средства. Рад и извештаје делегата (финансијских експерата) Друштва народа, који су били упућивани у земље потражиоца (како би испитали основаност захтева), хронолошки се прати путем грађе и напомена у оквиру одређене земље, и дела извештаја који се односи на рад Друштва народа.
Читаоци овај зборник, као и претходна два, текст могу читати редом, по месецима или, у зависности од интересовања, по земљама, како би добили свеобухватну слику и информацију о политици и стању одређене земље током целе 1932. године. Стога саветујемо да се користи садржај и хронолошки (по месецима) по називима повезују земље. Коришћењем именског и географског индекса, може се прикупити кроз целу књигу, знатан број  додатних информација о личностима и њиховој међународној активности.
Као и за претходне две књиге едиције Извори за историју међународних односа - Извештаји Министарства иностраних послова Краљевине Југославије за 1930. и 1931. годину, приређивач се држао основних начела о издавању архивске грађе, њене целовитости и аутентичности. Структуру зборника Извештаји Министарства иностраних послова Краљевине Југославије за 1932. чине: предговор, напомене приређивача, основни текст архивске грађе (који је у низу хронолошки); регистри (индекси) личних имена и географских назива; попис коришћених архивских фондова и збирки; попис литературе, интернет издања; садржај.
Језик и писмо архивске грађе нису мењани, па стил писања и језик  некадашњег времена нису нарушени.