Архивску грађу која се чува у Архиву чини 847 фондова и збирки. Већина докуменaта датира од 1918. године. Ова документа сведок су стварања, постојања и гашења југословенских држава и стога су незаобилазан извор за научна и друга истраживања како политичког, друштвеног, привредног и културног живота, тако и новије историје уопште.

Највећи део архивске грађе коју је Архив преузео од стваралаца, односно ималаца, налази се у згради у улици Васе Пелагића 33, а мали део у згради у улици Михајла Пупина 2.

Архивска грађа користи се искључиво у читаоници Архива, у складу са важећим правилником. , (110 kB)

Архив није преузео сву грађу за коју је надлежан. Разлог за то је стална потреба за коришћењем грађе која постоји код појединих стваралаца односно ималаца, али и недостатак простора за смештај у самом Архиву.